Psihoterapija je način lečenja određenih stanja, poremećaja  ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima. Podrazumeva  razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom, a ponekad i psihijatrom iako oni najčešće primenjuju farmakoterapiju. Na terapiju dolazi značajan broj ljudi koji nemaju psihijatrijsku bolest, nego su se našli u nekom “zastoju” pa im je potrebna pomoć da to prevaziđu i krenu dalje.Tokom ovog  procesaklijent će naučiti kako da razume, prihvati i  adekvatno kontroliše svoja osećanja, misli, raspoloženja i postupke.  Psihoterapija Vam može pomoći u savladavanju različitih životnih  prepreka i pronalaženju uspešnih načina za rešavanje životnih  situacija u kojima se ne snalazite. Postoji više vrsta  psihoterapija i svaka ima drugačiji pristup problemu. Koji pristup ćepsihoterapeut primeniti zavisi od problema sa kojim se klijent suočava. Seansa traje od 45 do 60 minuta. Vreme provedeno na  terapijama je individualno i ne može se unapred predvideti. To zavisi od toga koliko je klijent spreman na promene i kako ih sprovodi.

Većina osoba koje idu na psihoterapiju nema neki psihički poremećaj, tj. njihovo mentalno zdravlje je očuvano, ali su zbog  određenih životnih situacija i stresova odlučile da potraže pomoć  stručne osobe. Saveti ili razgovori sa prijateljima tu neće mnogo pomoći jer oni nisu edukovani u ovoj oblasti. Problemi zbog kojih se ljudi najčešće javljaju  psihoterapeutu su: problemi u partnerskim odnosima , razvod braka, prekid  dugogodišnje veze, gubitak značajne osobe, stres na poslu, anksioznost  (nervoza), smrt bliske osobe, gubitak posla,  problemi sa spavanjem (insomnija), bulimija ili anoreksija, problemi u učenju itd….Praktično je dijapazon problema sa kojima se klijenti suočavaju zaista veliki.

Psihoterapija može biti korisna u lečenju različitih duševnih oboljenja, i to:

• Anksioznih poremećaja (opsesivno-kompulzivni, panični, post-traumatski stresni poremećaj)
• Poremećaja raspoloženja (depresija ili bipolarni poremećaj)
• Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, zavisnost od kockanja)
• Poremećaja u ishrani (anoreksija ili bulimija)
• Poremećaja ličnosti (granični poremećajili zavisni poremećaj ličnosti)
• Šizofrenije i drugih psihotičkih poremećaja (psihički poremećaji kod kojih dolazi do gubitka kontakta sa realnošću)

Tokom razgovora, terapeut nastoji da što bolje sagleda trenutnu situaciju klijenta, kao i njegove probleme sa kojima se suočava. Terapeut podstiče klijenta da govori o svojim mislima, osećanjima, različitim problemima, životnim poteškoćama i izazovima.U toku terapije klijent bi trebalo da ovaj problem prevaziđe i da razgovor o ličnim stvarima bude manje neugodan.

Psihoterapeut ponekadmože klijentu tražiti da uradi neki „domaći zadatak“ – koji najčešće predstavlja neku praktičnu veštinuili praktični našin rešavanja problema koji terapeut želi da klijent nauči i zapamti.Klijent ne treba da okleva u postavljanju pitanja psihoterapeutu i treba da ga pita sve ono što ga interesuje. Za to je naravno neophodno da se uspostavi odnos poštovanja i poverenja između njih.

Svaka seansa je različita, kao što su i problemi sa kojima klijenti dolaze. Da bi bilo rezultata, potrebne su redovne nedeljne seanse, a broj seansi zavisi od osobe do osobe, kao i od problema ili poremećaja. Takođe je značajan momenat i koliko dugo se klijent bori sa nastalom situacijom, postojanje podrške u porodičnom okruženju, količine stresa i odnosa sa terapeutom. Može se raditi sa decom, adolescentima, odraslim osobama, sa parovima, porodicama, grupama ljudi koji imaju iste probleme, starijim osobama. Neki terapeuti pre početka rada sa novim klijentima imaju unapred pripremljene formulare u koje klijenti unose svoje osnovne podatke. Uobičajeno je da terapeut iznese klijentu neke osnovne informacije o svom pristupu u radu, koju terapijsku orijentaciju primenjuje, kao i način na koji radi. Klijent uvek može da postavlja pitanja o dužini terapije, ciljevima koji se postavljaju u toku rada, o tome kako može kontaktirati terapeuta u toku kriza i td.

S obzirom da se često radi o intenzivnim emocionalnim krizama i problemima, dešava se da se klijent ponekadzaplače, da bude uznemiren ili oseća  bes. Takođe,normalno je da posle seansi pacijent ponekad oseća psihičku  ili fizičku iscrpljenost i da mu je potreban san.Ali, seansa je samo deo procesa, jer se on nastavlja i nakon seanse.

Psihoterapija se sprovodi kod osoba koje ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova:

• imaju smetnje u čijoj su pozadini psihološki uzroci,
  • svesni su da im je potrebna stručna pomoć i da ne mogu sami da se bore,
  • imaju želju da prevaziđu svoje blokade ili smetnje,
  • žele da na iskren i otvoren način govore o sebi i svojim problemima.

Tokom psihoterapije osoba uči i stiče uvide o sopstvenim stanjima i raspoloženjima, osećanjima, mislima i ponašanjima. Koristeći saznanja dobijena tokom seansi, klijentusvaja zdraveveštine “hvatanja u koštac” sa  problemima i upravljanja stresom. Psihoterapija dakle, može doprineti:

• Boljem razumevanju sopstvenog stanja i situacije u kojoj se nalazimo
• Prepoznavanju i menjanju ponašanja i misli koje negativno utiču na naš život,
• Dubljem razumevanju sopstvenih odnosa i iskustava,
• Uspostavljanju nekih narušenih nivoa funkcionisanja,
• Povećanju sopstvene moći i sposobnosti za promenu,
• Eliminisanju simptoma i psihičke patnje,
• Osvešćivanju sopstvenih resursa,
• Rasterećenju od nepodnošljive napetosti i unutrašnjeg pritiska,
• Smanjenju konflikata i poboljšanjukomunikacije sa drugima,
• Pronalaženju boljih načina za prevladavanje i rešavanje problema,
• Povećanju samopoštovanja,
• Postavljanju realnijih ciljeva,
• Razvoju osećaja kontrole,
• Postizanju većeg zadovoljstva sopstvenim životom…

Psihoterapija neće učiniti da neka neprijatna situacija nestane preko noći, ali će klijentu dati snagu da se na adekvatniji način nosi sa njom i da oseća veće zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom. Psihoterapija nije davanje saveta. Ona je proces u kome se, zahvaljujući novim uvidima, iskustvima, perspektivi iz koje se posmatra svet, klijent uči da sam dolazi do rešenja i ohrabruje se u tome.